Bolest o kojoj se ćuti

Nekontrolisano kockanje je mnogo više od strasti
ili poroka, to je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim
bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće
ne govori

Sa nepunih 14 godina bio sam heroj varošice u kojoj sam rođen. Na
kladionici sam osvojio 80.000 dinara i preko noći postao „stručnjak" za
ovu oblast. Svi su odjednom počeli da traže savet i moje mišljenje, da
beleže moje prognoze. Nažalost, slava je kratko trajala. Ubrzo su
počeli gubici, a sa njima i pravi košmar koji, eto, traje već desetak
godina. Ni sam ne znam koliko sam do sada izgubio. A nije ni važno.
Mnogo je značajnije da sam potpuno razorio porodicu u kojoj sam živeo,
da sam sebe potpuno uništio. O zaradi odavno više ne razmišljam. Jedini
dobitak o kojem sanjam je onaj dan kada ću se izvući iz ovog pakla...
Vera Trbić, neuropsihijatar... Nažalost, bolest se manifestuje tek
kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve
svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast
Ovu ispovest zavisnika od kocke nedavno smo zabeležili u Institutu
za mentalno zdravlje u Beogradu, jedinoj ustanovi u Srbiji koja se bavi
ovim problemom. Taj podatak istovremeno govori i o tome sa koliko se
brige i pažnje odnosimo prema ovoj bolesti. A da je zaista reč o teškom
oboljenju, zapravo patološkom stanju čije posledice nisu ništa manje,
recimo, od alkoholizma ili narkomanije, poznato je svakoj porodici koja
se suočila sa kockarskom nevoljom.

Kao orgazam

- Teško je reći kada se obična zabava, kako često nazivamo igre na
sreću, pretvara u bolest zavisnosti - kaže Vera Trbić, neuropsihijatar
na Institutu i jedan od retkih stručnjaka koji se bavi ovom
problematikom. - Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više
ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i
razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast. Njegova jedina
preokupacija u životu je kockanje i kocka, a misli su mu usmerene
isključivo na to kako je igrao prošli put, gde je pogrešio i kako će
sledeći put to ispraviti. Naravno, razmišlja i o tome kako da pribavi
novac za novu igru, ali i tome kako da ovaj porok prikrije od članova
svoje porodice.
Zanimljivo je, međutim, da motiv zarade i eventualnog dobitka u
celoj priči ima sporedan značaj. Pomisao na lak i brz novac će mnoge
privući igrama na sreću, ali pravi problemi nastaju tek kasnije, kada
strast u potpunosti ovlada čovekom. Jednostavno, kockanje se tada
doživljava kao veliko uzbuđenje, fantastična sreća, nešto što se ne
može porediti sa bilo čime sličnim, a zanimljivo je i svedočenje koje
ovo zadovoljstvo poredi i sa jednom vrstom nadorgazma.

Kako se postajete zavisnik od kockanja? Polako, ali sigurno, kaže
doktorka Trbić. Kao i kod narkomanije, kada se sa „lakih" prelazi na
teške droge, tako se i kod kockanja, najpre, počne sa lozovima i
tombolom, zatim se prelazi na klađenje, a ubrzo i na rulet. Suština je
u tome da igrač želi da što više skrati period neizvesnosti, da što pre
dođe do rezultata, a oni su, po pravilu, poražavajući. Tada počinje
proces „vađenja", pa cela priča krene u krug. Sve do potpune propasti.
Možda za kockara novac nije prioritetni cilj, ali se bez njega ne
može igrati. I tu su iskustva zavisnika, manje-više, slična. Najpre se
troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje
od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet
kriminala, pronevere i krađe. Nažalost, ni kada presuše izvori
finansiranja igra se ne prekida, jer tada, po pravilu, priskaču u pomoć
„prijatelji". Reč je o osobama koji podstiču kockara da nastavi,
navodno ga razumeju i ohrabruju, a zapravo žive od zelenašenja, davanja
novca sa velikom kamatom. Malo se kada ova pozajmica pokaže promašenom
investicijom, jer su pozajmljivači dobro upoznati sa materijalnim
stanjem njegove porodice, a veliki dugovi se, po pravilu, vraćaju
prodajom nepokretnosti, kuća ili stanova. I to je upravo trenutak kada
članovi porodice konačno shvate da su suočeni sa problemom koji ne mogu
sami da reše.
CRNA PUTANJA... Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari
iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku
mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe

Svi dobijaju, jedan gubi sve

- Kada porodica vrati dug, zavisnik, po pravilu, obeća da se više
neće kockati. Nažalost, s obzirom na to da je već uveliko zavisan od
ovog poroka, ubrzo nastavlja, a porodica tek tada shvata da nije reč o
prekršenom obećanju, već o nesposobnosti da se sa tim prekine. Tada i
počinju da se za pomoć obraćaju na sve strane - kaže doktor Trbić.
Nažalost, pomoć se, za sada, može dobiti jedino u ovoj ustanovi.
Terapija se sastoji iz dva dela, intenzivne faze i faze rehabilitacije,
a u oba dela aktivno učestvuju oba roditelja. Terapije su grupne, a
sastoje se od raznih metoda gde se, između ostalog, identifikovani
zavisnici i članovi njihovih porodica upoznaju sa samom bolešću, njenim
razvojem, fazama i posledicama, uče se kako da prepoznaju krizu i kako
da joj se odupru. Većini se kao ozbiljan problem nameću i stvoreni
dugovi, a savet je da pokušaju da se dogovore sa pozajmljivačima, da se
otpiše kamata ili da se dug vraća u ratama. Neki u tome i uspeju,
drugi, nažalost, ne. U svakom slučaju, reč je o bolesti koji razara
celu porodicu i koja znatno prevazilazi problem pojedinca.
Na Institutu je trenutno 25 pacijenata na terapiji, mada je njihov
broj u društvu neuporedivo veći. Kao i kod drugih bolesti zavisnosti,
rezultati su individualni, ali je važno da se sa lečenjem ne prekine
čak ni kada zavisnik ponovo poklekne. Koliko ovaj porok utiče na
njegovo zdravlje pokazuje i istraživanje koje ukazuje da većina
zavisnika, najčešće mladih ljudi, već ozbiljno boluje od
kardiovaskularnih bolesti, imaju razne psihosomatske tegobe, često su u
stanju duboke depresije, a nije im strano ni suicidno ponašanje.
Svetska zdravstvena organizacija je još 1980. godine definisala
kockanje kao bolest poremećaja navike impulsa, kao oboljenje slično
kleptomaniji, piromaniji i drugim bolestima zavisnosti. Nažalost,
država i društvo se prema ovom poroku najčešće odnose kao prema ličnom
problemu, iako su posledice slične onima koje prouzrokuju alkoholizam
ili narkomanija. Doduše, Zakonom o igrama na sreću je definisano šta je
kocka, doneti su i propisi koji regulišu minimalnu udaljenost
kockarnice od osnovnih i srednjih škola, usvojene su i zabrane kada je
reč o maloletnicima, ali se dalje od toga nije išlo. Nije ni čudno, s
obzirom na to da je svuda u svetu kocka veliki biznis u kojoj mnogi
vide ogromnu korist. Počev od zelenaša i vlasnika kockarnica, raznih
organizatora igara na sreću, pa sve do same države. Očigledno, reč je o
poroku u kome svi dobijaju, a samo jedan gubi, pa je i to, verovatno,
razlog zašto se o ovoj bolesti toliko ćuti.
VLADA ARSIĆ