Makrobiotika – za i protiv

Malo istorije

Još je otac zapadne medicine, Hipokrat opisujući
ljude koji su bili zdravi i dugovečni upotrebljavao termin
makrobiotika. Sam ovaj termin sastoji se od dve reči koje,
prevedene sa grčkog, označavaju veoma širok (macro) pogled
na život (biotics). I mnogi drugi filozofi i pisci Staroga
i Srednjeg veka koristili su izraz makrobiotika da bi opisali
način života koji vodi ka dugovečnosti i dobrom zdravlju a
sve uz pomoć jednostavne i dobro kombinovane hrane.

Hipokrat	C.W.Hufeland	Žorž Osava	Mičio Kuši

U osamnaestom veku nemački filozof i lekar C.W.Hufeland napisao
je knjigu "Macrobiotics or the Art of Lengthening Life"
(Makrobiotika ili Umetnost produženja života). U dvadesetom
veku Žorž Osava (1893-1966) je veoma mlad započeo proučavanje
različitih sistema poboljšanja zdravlja. Njegov brat, dve
sestre i majka umrli su mladi. Suočen sa tuberkolozom u terminalnom
stadijumu izgubio je svaku iluziju da će mu medicina pomoći.
U to vreme zapadna medicina je potpuno potisnula staru orjentalnu
medicinu donoseći potpuno drugačiji sistem lečenja od onoga
koji je vekovima primenjivan u Japanu. Osava je započeo proučavanje
stare orjentalne medicine i u njoj je pronašao sasvim drugačije
viđenje zdravlja i bolesti. Segan Isiduka sa kojim se susreo
u vreme svojih proučavanja izuzetno je uticao na mladog Osavu
koji se čuvenom lekaru obratio za pomoć. Posle određenih instrukcija
i striktnog pridržanja propisanog sistema života i ishrane
- bio je izlečen od tuberkoloze! Posle ovog čudesnog izlečenja
Osava odlučuje da život posveti orjentalnoj medicini i pomoći
drugim nevoljnicima. I nastavio je neumorno proučavajući godinama
medicinske sisteme starih naroda (naročito Kine i Indije)
i "vraćajući u život" znanje zagubljeno u ubrzanom
tehnološkom razvoju koji je zahvatio čitav svet. U isto vreme,
radio je i sa bolesnim ljudima (sa velikim uspehom) kao i
sa mladim ljudima zainteresovanim da se ponovo pronađeno znanje
proširi. Njegov učenik Mičio Kuši (rođen 1926. godine) je
danas njegov najpoznatiji učenik čiji se doprinos ogleda u
tome što je makrobiotički stil života uspeo da populariše
na zapadu (pre svega SAD).

Makrobiotičke preporuke

Makrobiotika preporučuje korišćenje tradicionalnih namirnica
za ishranu a to su: integralne žitarice, mahunarke, lokalno
gajeno povrće, kao i umerene količine bele ribe. Umesto šećera
za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana,
makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača
kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od
žitarica. Tu je još i upotreba nerafinisane morske soli kao
i hladno ceđenih nerafinisanih ulja. Male količine morskih
algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima,
zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira.

Osnovne preporuke makrobiotike primenjivale su gotovo sve
civilizacije hiljadama godina, ali u zadnjih pola veka nagli
razvoj i primena nauke i tehnologije naročito u oblasti uzgoja,
obrade i pripreme namirnica, doveli su do dramatičnog odstupanja
od ovih preporuka. Rezultat je astronomsko povećanje broja
obolelih od raznih, naročito degenerativnih, bolesti kao i
opšti pad nivoa zdravlja. Čitave nacije su bolesne, i taj
trend se nastavlja i pored gomile novih lekova koji su pronađeni
u poslednjih pedeset godina. Paradoks: što više lekova to
više bolesti. Makrobiotika je, za razliku od savremenih lekova,
usmerena na lečenje uzroka koji su doveli do neke bolesti
a ne posledica. I to je tajna njenog uspeha.
Program ishrane u makrobiotici je usmeren ka pojedincu. Nema
univerzalne dijete koju mogu svi primenjivati vec se svaki
slučaj pojedinačno razmatra i tretira. Dve osobe obolele od
iste bolesti neće biti tretirane na identičan način već će
se u obzir uzeti individualne razlike i uzroci (često različiti)
koji su doveli do bolesti. Zato je, bez preciznih smernica
iskusnog makrobiotičara često nemoguće iskoristiti svu moc
koju jedan takav program pruža.
Sigurno se pitate, šta makrobiotika može konkretno vama da
ponudi? Dakle, ukoliko prihvatite preporuke makrobiotike i
date joj šansu možete vrlo brzo da očekujete sledeće: ukoliko
ste gojazni - smanjenje telesne težine (do 12 kg mesečno),
normalizacija sadržaja masti i nivoa holesterola u krvi kao
i normalizacija krvnog pritiska; normalizacija varenja i regeneracija
organa za varenje; poboljšanje svih vitalnih funkcija i povećanje
kako fizicke tako i psihičke snage; opšte podmlađivanje organizma
(koža postaje sveža i ružičasta, bore se smanjuju, celulit
nestaje, kosa postaje jača i gušća…). Mnogi bolesnici od degenerativnih
bolesti su upravo izlečenje našli u makrobiotici i to za relativno
kratko vreme (nekoliko meseci). Ukoliko ste zdravi, za vas
ovaj program može da predstavlja jedan razuman način ishrane
koji će preduprediti bolest i održati vas u dobroj psihičkoj
i fizičkoj kondiciji. Ili što bi rekao jedan bivši bolesnik
od teške bolesti a sada makrobiotičar: "Ceo smisao, poenta
makrobiotike je u tome da stavite svoj život pod vlastitu
kontrolu, a potom sami njime upravljate."

Šta je makrobiotička ishrana?
To je ishrana je zasnovana na konzumiranju zdrave, organski gajene, minimalno prerađe hrane. Uključuje veliki broj namirnica koje nutricionisti i zdravstveni autoriteti širom sveta preporučuju za svakodnevnu konzumaciju a to su: integralne žitarice, povrće i mahunarke (i sve to po mogućstvu gajeno bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida). Ideja je da se što više smanji i izbegne upotreba hrane koja ugrožava zdravlje: hrane bogate masnoćom, šećerom i hemikalijama.

Da li je teško postati makrobiotičar?
Nije! Potrebno je malo dobre volje, sredstava i mašte. Teškoće na koje možete naići pri prelasku na makrobiotički način života zavise od vaše kondicije i vaše konstitucije. Reč konstitucija ukazuje na dobre i loše fizičke predispozicije koje ste dobili rođenjem. Reč kondicija se koristi da bi opisala vaše trenutno fizičko stanje i ona je rezultat hrane koju jedete, vašeg okruženja i vašeg životnog stila tj. načina života i svega onoga što vas čini posebnom jedinkom.

Da li makrobiotičari preteruju kada je hrana u pitanju? Ima li uopšte razloga toliko brinuti za ono što jedemo?
Sve zavisi od onoga što želimo od života. Ukoliko želimo da živimo u dobrom zdravlju i "punim plućima" i da ne gubimo vreme po raznim ordinacijama i doživljavamo stresove i mi i naši najbliži, onda moramo nešto učiniti za sebe. Biti stalno dobrog zdravlja i u dobroj formi (psihičkoj i fizičkoj) bilo da imamo 40 ili 70 pa i više godina iziskuje određenu svakodnevnu brigu. Najlakše je to postići putem pravilne ishrane, jer svaka naša ćelija je i izgrađena od materijala koje smo putem hrane uneli u organizam. Većina savremenih bolesti upravo i nastaje zbog nepoštovanja prirodnih potreba ljudskog organizma i konzumiranja nekvalitetne i neadekvatne hrane. Na svu sreću, priroda se postarala da i u slučaju bolesti postoji jednostavna i delotvorna mogućnost za oporavak: organizam je sposoban da se regeneriše kada mu se za to pruže sredstva - tj. kada mu se pruži kvalitetna uravnotežena ishrana, sastavljena od prirodnih integralnih namirnica.

Da li je tačno da je makrobiotički način ishrane poreklom iz Japana?
Makrobotički način ishrane su poznavale gotovo sve stare civilizacije (stari Egipćani, Grci, Kelti). Sticajem okolnosti ponovna primena principa makrobiotike počela je početkom veka u Japanu (za više detalja pogledajte stranu sa osnovnim informacijama), ali sam način ishrane vodi poreklo iz ishrane različitih kultura.

Da li je makrobiotička ishrana skuplja od standardne ishrane?
Generalno gledano makrobiotička ishrana je nešto skuplja od standardnog načina ishrane koji se praktikuje na našim prostorima. Možda je samo u prvom trenutku malo veći finansijski izdatak kada se prelazi na ovu ishranu, ali kada jednom napunite vaše police - recimo novim vrstama ulja, sirćeta, algama i sl. - dugo vremena nećete imati potrebu da kupujete ništa osim integralnih žitarica, povrća, mahunarki, ponekad voća i ribe. A ove namirnice nisu skupe, tako da osim koristi što jedete hranu koja će vas držati u dobrom zdravlju imate još i finansijsku korist.

Gde se mogu kupiti ove namirnice?
Većina namirnica (integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće) mogu se kupiti u prodavnicama zdrave hrane kojih ima u većini gradova. Nešto je delikatnija stvar što se tiče recimo miso paste i algi, one se ređe nalaze i kvalitet im varira.

Kako najlakše preći na makrobiotiku?
Najbolji način da se počne sa makrobiotikom je takozvani balansirani pristup ili prelaz. Tempo određujete sami, ali gledajte da ne bude ni suviše spor, ali ni previše brz. Sledi nekoliko jednostavnih koraka koji će vam pomoći da na lagan način prihvatite makrobiotičku ishranu. I ne zaboravite: vreme dato za određene korake je samo primer. Svako od nas je svet za sebe i ima sopstveni tempo i mogućnosti. Dakle:

1. Počnite sa uključivanjem integralnih žitarica u ishranu. Na primer: U toku prvih desetak dana smanjite količinu hleba koji jedete i umesto njega servirajte manje porcije kuvanih integralnih žitarica. Počnite sa korišćenjem integralnog pirinča i stavljajte ga u jela gde ste ranije stavljali glazirani pirinač (pilav, rižoto, sarma…- samo obratite pažnju: integralne žitarice se nešto duže kuvaju od oljuštenih!). Dodajte kašiku - dve prosa u čorbe i supe koje kuvate. Pustite mašti na volju!

2. Narednih, recimo desetak dana, postepeno smanjujte hranu koja se ne preporučuje i to počnite od one hrane koje možete najlakše da se odreknete. Za većinu ljudi to je meso. Ukoliko imate problema sa ostavljanjem životinjske hrane povećajte količinu ribe. Jedite integralne žitarice i povrće bez obzira na sve drugo što jedete, a u isto vreme čitajte makrobiotičku literaturu iz oblasti kuvanja.

3. Posle nekog vremena (u našem primeru 3 nedelje) počnite sa ostavljanjem namirnica sa kojima imate više problema, a to su obično šećer i mlečni proizvodi. Potrebu za slatkim ukusom možete postići odličnim makrobiotičkim zaslađivačima kao što su ječmeni i pirinčani slad. Primer ukusne poslastice koja će zadovoljiti vaša nepca, a izuzetno je zdrava je žito, ali ne sa šlagom i šećerom već sa ječmenim sladom i orasima. Probajte zatim pitu sa korama od crnog brašna i filom od kuvanih nešećerenih jabuka. Obilno koristite slatkasto povrće kao što su tikve, šargarepa, kupus… Ako su mlečni proizvodi vaš problem, tada uključite u svakodnevnu ishranu više jela od soja sira (tofu). Nemojte se brinuti ako nekada prekršite režim prelaska, to se dešava.

4. Dok radite na koracima 1, 2 i 3 pokušajte da zainteresujete okolinu za vaš novi način ishrane. Teško je praktikovati ovaj način ishrane bez podrške okoline. Napravite makrobiotičke kolačiće i poslužite komšije, objasnite zašto to radite, širite ideju o zdravoj hrani, komunicirajte s ljudima koji praktikuju makrobiotiku.

5. Ukoliko znate nekog ko kuva makrobiotički, svratite da pogledate kako to radi jer se makrobiotički način kuvanja i naš tradicionalni način kuvanja donekle razlikuju.

Sledeća tabela zamena biće vam od koristi u prelaznom periodu:

ŽELJA	ZAMENA	CILJ
Meso	Riba, školjke	Žitarice, mahunarke, seitan, tempeh, tofu
Šećer, čokolada i drugi veoma rafinisani zaslađivači	Med	Pirinčani sirup, jecmeni slad
Tropsko i suptropsko voće i sokovi, kao što su pomorandža, grejfrut i ananas; veštački sokovi i pića	Organski gajeno voće i voćni sokovi	Organski gajeno voće iz oblasti umerene klime (sveže, sušeno i kuvano), i sokovi - mala količina i u odgovarajućem dobu
Kafa, crni čaj, bezalkoholna pića, dijetalna pića	Čajevi od trava, zeleni čaj, mineralna voda	Čaj od banča granja, kafa od žitarica i drugi tradicionalni nearomatični čajevi

Jedna jako važna stvar u celoj ovoj priči je dovoljno dugo žvakanje! Bitno je da zalogaj žvaćete dok se potpuno ne pretvori u tečnost. U početku ako vam to predstavlja teškoće, pokušajte sa brojanjem. Nastojte da svaki zalogaj žvaćete najmanje 50 puta pre nego što ga progutate (osobe sa problemima želuca i creva osetiće jako brzo promenu na bolje ukoliko svaki zalogaj žvaću više od 150 puta).